Srpski vaterpolo reprezentativac Filip Filipović sumirao je utiske posle MTS turneje šampiona, u okviru koje su naši reprezentativci igrali utakmice u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu, a posetili su i Kosovo i Metohiju, gde ih je dočekalo dosta navijača.

– Smatram da ne smemo da zaboravimo gostovanja u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Jedini dan kada turneja, po mom mišljenju, nije uspela je onaj kada smo igrali u Beogradu. Nažalost, po ko zna koji put se potvrdilo da Beograd, osim za neke velike utakmice, nije dorastao vaterpolo reprezentaciji. Verovatno više ne treba ni održavati utakmice u Beogradu, pošto je poseta iz nekih razloga svakih put ispod očekivane i sam odaziv ljudi povodom ove akcije, koja je imala humanitarni karakter, bio je mizeran – rekao je Filipović i potom se zahvalio Telekomu i VSS.

– Hvala svima na pomoći, na samoj organizaciji. Pre svega Telekomu, a onda i Vaterpolo savezu. Posle ovakvih uspeha mislim da smo zaslužili svake godine da posetimo makar po dva, tri grada i da pozdravimo naše navijače, ljude koji vole vaterpolo i da im se zahvalimo na podršci i energiji koju nam pružaju.

Vaterpolisti su posle mečeva u Novom Sadu i Beogradu posetili Kosovo i Metohiju, odnosno Leposavić, Gračanicu i Kosovsku Mitrovicu.

– Jedno veliko sportsko i životno iskustvo za sve nas. Nismo bili ni svesni koliko nas ljudi prate tamo i koliko su želeli da nas vide. Ono što nije bilo kako smo zamišljali je sam protokol, koji je iskorišćen u neke druge svrhe. Nažalost, toliko puta do sada smo navikli na te stvari, a ovo je bio samo jedan malo veći šok jer smo svi emotivno krenuli na Kosovo, želeći baš da vidimo te ljude i decu, koji žive u mnogo drugačijim uslovima nego što smo mi to navikli. Zbog toga mi je jedino i drago bilo, jer sam uvek gledao da podržim tu pozitivnu stranu posete Kosovu i Metohiji, a na mene je najveći utisak ostavila poseta Gračanici. Žao mi je što nismo uspeli da posetimo još neki grad i da vidimo još više ljudi. Siguran sam da će Vaterpolo savez organizovati još neko gostovanje i tom prilikom ćemo se na malo drugačiji način posvetiti tim istim ljudima, popričati sa njima u nekoj lagodnijoj atmosferi, bez mnogo novinara. U ovom trenutku to nije bilo moguće zbog situacije i kalendara.

Reprezentacija Srbije već u četvrtak igra novu prijateljsku utakmicu, sa Australijom u Zrenjaninu.

– To će biti još jedna u nizu utakmica koja će imati humanitarni karakter. Mi smo se kao reprezentacija uključili u ovu akciju, da pomognemo deci Srbije koja su obolela od raka.

U nedelju je na Banjici odigrana revijalna utakmice, koju je organizovana Fondacija “Grobari za nas”, sa ciljem da se Vaterpolo klubu Partizan pomogne da izađe iz teške finansijske situacije, u kojoj se nalazi već nekoliko godina. Navijači su mogli da uživaju u potezima Filipovića, Mitrovića, Pijetlovića, Nikića, Gocića i drugih igrača koji su ostavili trag u Partizanu.

– Mislim da su bili svi koji su trebali. Falio je samo jedan čovek, koji nije bio igrač, ali je kao prijatelj kluba i funkcioner najviše pomogao Partizanu poslednjih godina i krivo mi je što je njegovo prisustvo izostalo. Sama utakmica je imala dobar povod, a relativno dobar i odziv publike. Ne znam koliki je učinak i sam efekat održavanja utakmice, ali se nadam da smo makar malo pomogli, iako je to teško s obzirom na velika dugovanja kluba.

Međutim, jasno je da teška finansijska situacija, u kojoj se vaterpolo gigant nalazi već duže vreme, ne može da se reši na ovaj način.

– Kada dođete na Banjicu, gde je polumrak, nije lako privući sponzore. Bazen je manje-više ruiniran, praktično u polu ispravnom stanju, a znamo svi da je dva tri puta renoviran.

Filip je uživao na bazenu, jer, kako kaže, nezaboravan je osećaj staviti kapicu Partizana i igranje za taj klub je totalno drugo iskustvo.

– Ono što je zaista bilo nezaboravno je sam osećaj obući kapicu Partizana i igrati na Banjici kao domaći tim. Tek sam sad opet evocirao uspomene iz prošlosti. Poslednjih godina sam primetio da je igranje u Partizanu zaista totalno drugo iskustvo u odnosu na bilo šta drugo. Ma koliko uslovi u drugim klubovima bili možda bolji i atmosfera bila u tom trenutku zdravija, jednostavno nastup u kapici Partizana je definitivno nešto što je obeležilo moju karijeru. Bez obzira što je ovo bila revijalna utakmica, za mene je imala poseban značaj. Shvatio sam kako je to opet obući kapicu Partizana i koje emocije vas obuzmu kada ljudi sa tribina pevaju navijačke pesme, sa kolikim žarom i srcem može da se igra.

Filipović još uvek ne razmišlja o povratku u Partizan, ali ističe da bi voleo da se to desi.

– Još uvek ne razmišljam o tome, jer mislim da je to još uvek daleko. Naravno da bih voleo i to sam više puta rekao, ali za to treba da se steknu neki uslovi. Kada se budu stekli uslovi, dobra volja i želja će uvek postojati kod mene.

Levoruki vaterpolista dugo je igrao za crno-bele, od 2001. do 2009. godine.

– Nažalost, meni su u sećanju ostali loši trenuci. Ispadanje u polufinalu Lige šampiona od Juga, remi protiv Mladosti u Beogradu i još neke stvari. Bilo je zaista i sjajnih momenata. Da se prisetim Milana, kada smo kao anonimusi i klinci, došli na bazen i pokazali da ćemo biti neprikosnoveni. To se nije desilo te godine, niti se desilo u klubu, ali se taj rezultat video posle u reprezentaciji. Najlepši momenat jeste to okruženje, ti momci i atmosfera u kojoj smo funkcionisali onda kada nije bilo uslova, para i to je nešto što nas je sigurno održalo u Partizanu, a posle i u reprezentaciji. Dok sam ja igrao nismo imali zabeležen neki vidni rezultat, kao što je osvajanje Lige šampiona, koja nije došla slučajno – kazao je Filipović i na kraju dodao:

– Mi smo obeležili period kada su se navijači Partizana vratili na Banjicu, kada smo sa njima slavili svaku pobedu i to je nešto što je nezaboravno. Moje lepe uspomene su vezane za ljude i način funkcionisanja ekipe i kluba, kada su bili teški uslovi.