Srpski reprezentativci su poslednju utakmicu odigrali 10. marta protiv Španije, a potom su otputovali na mini pripreme u Grčku. Međutim, kada su se vratili, svi su morali u karantin. Najpre 14 dana, a zatim je produženo za još toliko, tako da 28 dana nisu smeli da izađu. To je bila sudbina i kapitena Srbije, Filipa Filipovića, koji se sada trudi da što više vremena provede u prirodi.

– Trudim se da svoje slobodno vreme provedem što je moguće kvalitetnije, a što manje sedeći u kući besposlen. S obzirom na dužinu trajanja ovog stanja i ograničenog kretanja opcije su polako počele da se smanjuju. Koliko god nam to vreme dozvoljava trudimo se da ga provedemo u prirodi. Bio sam 28 dana u karantinu, zatvoren u četiri zida i sada mi svaki izlazak pričinjava zadovoljstvo i daje osećaj slobode. Voda je još uvek misaona imenica…

Vaterpolisti više od mesec i po dana nisu trenirali u vodi, tako da će pre eventualnog nastavka takmičenja morati da prođu pripreme.

– Period povratka je naš najmanji problem. On će trajati mesec, dva, ali ono najbitnije jeste da smo se dobro uželeli vaterpola, dokazivanja i da nikome neće teško pasti trening. Biće sve to kako treba, ne sumnjam u to, samo da još dobijemo zeleno svetlo.

Na pitanje da li misli da postoji mogućnost da se sezona nastavi tokom leta, što je za vaterpolo idealno s obzirom da može da se igra na otvorenim bazenima, Filipović je rekao:

– Nažalost, mislim da se to neće desiti, iako bih iskreno to najviše voleo. To je jedina prava i logična odluka u interesu sportista i našeg sporta generalno. Vaterpolu jeste mesto ispod Sunca, na otvorenom i to svi najviše vole. Problem može da bude finansijske prirode, ali smatram da nije nesavladiv. Šta će biti mogu samo da naslutim, ali propuštamo možda i jedinu šansu koja nam se ukazuje u poslednjih 30 godina da odigramo klupsku sezonu preko leta – istakao je kapiten Srbije i rekao da organizacija igrača u ovom trenutku nije toliko prihvaćena da bi mogla da pokrene tako nešto.

– Mislim da organizacija igrača još uvek nije na tom nivou. Nije prihvaćena i prepoznata, što od nacionalnih federacija, tako i međunarodnih. Čak i da se čuje naš glas i zvanično i nezvanično, mislim da neće imati sluha. To bi bilo najbolje, ali mi smo već navikli da se odavno ne radi u našem interesu, već da se gledaju njihovi planovi i kalendari.

U slučaju da se sezona ne nastavi, svi će biti bez takmičarskih utakmica skoro šest meseci.

– To je teško ili skoro nemoguće nadomestiti. Jedini izlaz vidim u okupljanju nacionalnih selekcija i jednog održavanja forme uz kontinuirani rad sa reprezentacijom. Odlazak na more mislim da neće biti opcija ovog leta.

Naredna sezona je takođe pod znakom pitanja, s obzirom da postoji mogućnost da se virus vrati na jesen.

– Nadam se da neće doći do tog scenarija jer onda zaista sport neće više izgledati kao sada. Da iz jedne prekinute sezone uđemo u novu kojoj početak nije izvestan mislim da bi nas odvela u dublju krizu nego što je trenutno…

Nekoliko mađarskih klubova već sada ima finansijske probleme, napustili su ih sponzori, a igrači su ostali bez plata ili ugovora za narednu sezonu.

– Samo je pitanje dana kada će i drugi klubovi početi da otkazuju saradnju svojim igračima. Siguran sam da će se i neki klubovi, koji su do juče bili stabilni, ugasiti usled novonastale situacije. Sport ne može da ostane imun na globalna dešavanja ovih razmera. Ako bih ikada poželeo da nisam u pravu onda je to ovaj momenat i ovo pitanje. No, iskustvo mi govori nešto drugo, ali će vreme će pokazati – zaključio je Filipović, koji nastupa za Pro Reko od 2014. godine.